Tuesday, November 3, 2009

НЕСОНИЦА

Пак ли те јавна несоница
што те нема на зборното место
во паркот,
кај мовчето,
до реката,
над клупата,
во гранките на липата,
во нашето седело?

Не го сакам веќе мирисот на снегот.
Одамна ме измори спокојот.

Растрепери ги листовите,
Оживеј ги цветовите
- и мене со нив.

НА Е...



Додека те гледам на тие штици како стоиш
без право на избор на сценарио и улога,
зависен од суфлерот
и рам-там-там музиката која ти диктира темпо,
сакам да викам, да се дерам,
сакам да пцујам и протестирам
оти ти миличко не си за тука,
оти нема улога толку главна
за да е рамна на тебе.

Ех, да не ми беа толку кратки нозеве,
па да можев облак да ти симнам
Или челична тупаница да имав,
светов да го здробам недостоен
и животов скржав за среќа.
Не можам ни молба уредна со таксена марка
да заверам
и добијам право
на дел од товарот плеќите што ти ги подвил.

Можам само да се затворам,
светло да изгасам
и Janis Joplin да ја поканам
на чашка топла болка
http://www.youtube.com/watch?v=JjD4eWEUgMM

АБЕ ЛАЖАТ - СУШАТ!!!



Како голи полжави се влечат облаците по небото,
сонцето глуми срамежлива невеста,
уште еден ден надмено ги пакува куферите,
си мисли многу важен е
- му се смеам на умотма%20ајде

Масовно не' лажат:
демек без сонце немало живот,
демек без воздух,
демек без вода.
Живот може само без тебе да нема!

КРЕМЕН И СВИЛА

Зборувај ми душиче
убаво ми зборуваш
ме храниш
ме поиш
нежно ме милуваш
така мајка ми ме милуваше по косата
кога и заспивав во скутот.

Гледај ме душиче,
нежно ме гледаш
ме галиш,
ми годи,
како што ме гледаше кога се замомував,
кога полна со себе покрај тебе поминував

Јас знаев дека постоиш
зад седум планини и седум мориња,
за мојата приказна измислен
за мојата душа извајан
од најтврд кремен
и најфина свила
само чекав да ме побараш

ЕДНА МАКА



Јас не знаев дека ме чекаше
зад аголот
кај таксистите
избричен,
намирисан,
со рацете во џебови,
потпрен на дрвото
мангупски

Не знаев...
да знаев ќе излезев
ќе те мириснев
ќе ти намигнев,
не оти имав работа,
не оти некому требаше моето друштво,
блеев по чавките
ги броев стапките
на минувачите
и чекав да се појавиш

ФОРЕВР

Твојот бес лесно ме сече
како остар нож меко сиренце

Зошто едноставно не можеш да ме сакаш
без тестови и докази,
без цени превисоки?

Ем се лутиш, ем го љубиш
жарот во очиве,
ветрот во нозеве.

Не руши ја нашата кула од карти
темели ќе туриме,
оџак ќе изѕидаме,
па ќе ја варосаме.
На столчиња дрвени,
со коси побелени,
на сонце во дворот
уште ќе се сакаме

НА...НА....ЗНАЕШ ТИ...НА ТЕБЕ



Мислиш јас пак знам што сакам???
по лето копнеам кога е зима,
на сред гроздобер лубеница јадам.
Кога цел свет паметен, уморен
филмот го догледува и добра ноќ посакува,
јас од постела тивко, на прсти излегувам
крила си подмачкувам и во небо летнувам.
Па трчам по облаци боса,
не ми е ладно, не ми е страв,
пеам на цел глас, се кикотам, се смеам
а ѕвездите ми свират маџарски чардаш.
А кога сонцето под вратот ќе ме скокотне,
тивко се спуштам, дишење успорувам,
насмевка љубезна облекувам,
добро утро, имајте убав ден, ви посакувам.
Ма пушти ме, батали ме...мислиш јас знам што сакам

ПЕДЕРСКА ПЕСНА

Не оди си,
те молам не оди си вечерва...
немав време да ти кажам
како болат рацете
кога гушкаат празнина.

Вечерва само не оди си.
Нека заминат сите возови
и вселенски бродови
нека се збогуваат други вљубени,
ти кај мене дојди си..,
дома си...легни си...
Јас сум твое перниче,
ти си мое калапче.
Изворче и поточе.

Убав мој...вечерва не оди си
ќе дувале ветрови,
ќе паѓале громови,

вистина, вистина ти велам,
на вестите кажааплазење
...
...

(п.с. ај бе остани, море педер еден!!!)

ПОНЕКОГАШ

Понекогаш,
не се препознавам
ни мир од немир разделувам
сенката не си ја чувам,
телото од мене го прогонувам.

И ништо тогаш нема смисол,
објаснување, ни одговор...

Понекогаш ,
претерувам
залет земам, замижувам
дистанци не почитувам
ѕверот го хранам, го разгалувам
за да ме погали,
за да ме скокотне
и да ми помогне
да заборавам

ЗАМИСЛИ ДЕ, ШО ТИ ФАЛИ

Замисли на пример вака,
земаш плата и мене за рака
во Happening душо попуст имале
дај да побрзаме, дури не разграбале
сукњичка, кошулка душо, бееее....
нема да веруваш - скоро за џабе,
ташна се подразбира, не мора да прашуваш
одиш, бираш, земаш, купуваш.
А чевли нови, не сум купила од кога
како калапче се за мојава нога.
Без Swarovski не можам да дишам
убаво ќе ми стои, баш мислев да се шишам.
Колку сум среќна, леткам околу тебе
а ти не купуваш ли ништо за себе?
Не ми се секирај, дај да се смееме
овој месец од љубов ќе живееме.

ВОЛНЕНОТО ЌЕБЕ ОД ОТЕХ



Ти реков, не викај ме,
не кани ме
под ќебе да ти дојдам
ќе ни се измешаат мирисите,
ќе ни се разбудат осетите,
ќе посакаш да останам.

А кога останувам,
јас знам да болам.

Оти тајна дамнешна на сон ми се сонила,
за патот до рајот ми треба само здив
со медот заедно и пелин ќе ти наточам,
крвта ќе ти ја цицам,
а ти ќе ме молиш
да не заминам

Затоа те молев,
Не кани ме, не викај ме
под ќебе да ти дојдам.

БРЗАНИЦА

Идам!...Идам!...
Се' е спремно, те молам не се секирај
Супата е топла,
чаша вино може?
Еве летам!...Итам!...Брза сум ко нов процесор
Луди се тие што те нервираат, не те познаваат, не те разбираат

Колата се расипала,
времето се расипало,
луѓето се расипале.,
само ние уште арни останавме.

ГРРР...ФИУУ...ГРРР...ФИУУ...



Денес пак заборави да ме гушнеш.
Не лажи дека си ме чувал дури спиев
- грчеше ко стар грамофон.

НЕШТО БЕЗ ВРСКА

Ќе ти признам нешто:
вечерва пак седевме на клупата.
Не ти кажав порано,
за сонот да не ти го реметам
и да не ми речеш,
седење на клупа
и броење ѕвезди е кич, драга моја!
А јас морав да те однесам таму,
оти пак бев сама
и многу ми студеше...
...
...
Take it!
Take another little piece of my heart now, baby!
Oh, oh, break it!
Break another little bit of my heart now, darling..........

НА ДЕДО МИ

Кога умираше,
седнат на фотељата
со ветвите раце прекрстени,
и главата в земи наведната,
не знам дали тагуваше...
дали се лутеше...
што му ја украдоа
младоста од нозете
и песната од грлото.

Ама знам дека го чувствуваше
безнадежот и товарот
на тие околу него,
кои зборуваа за некои нови случки
ни малку битни
и нестрпливо чекаа...
да раздадат за душа.

Во мислите му шепнав...
...
...ништо не му шепнав
само го погалив.

ПОКЛОН

Во гените пронајдов
аманет оставен од предците мои
мир да немам!
сон да не ме фати!
бел ден да не видам!
Дури не те најдам
дур' не ми го дадеш
она што кај тебе е мое.

Талкав, скитав низ еони
и поминав вселени,
па бушава и прашлива
на прагот ти легнав.
Ти побарав мир,
ти побарав сон,
ми понуди дом.

АЛЕЛУЈА

Топлината од огништето на две метра од нас
ги сокотка лицата.
Гали како мајка среќата...

Еден до друг,
еден во друг
- чудесна хармонија...
Колку ли ни требаше да го најдеме спокојството...

Ти си моја мисла,
јас сум твојот збор.
Ти моја црква си и олтар мој,
Јас твоја пченица и вино
и длабок мирис на босилок.

И...иако не постојат опипливи докази,
иако се' личи на бајка ил' сон
јас верувам и од верба фанатик станувам

........дека не си илузија...

СРЕДБА

Помнам колку
улиците се радуваа на твоите чекори
кога доаѓаше...

Поленот од липите
од својот мирис до тогаш прекрасен,
се усрами...

А јас сум го стегнала силно срцето
оти ако го пуштев
ќе излеташе
па без срце сега ќе шетав.

ЗА НИГДЕ

Шеќерна волна од облаци да ти соберам сакав
роса од листенца капка по капка да ти збирам
- ама не умеев како...

јас кутрата...
јас малата...
до колена сум си сама на себе.
Ни да трчам не знам,
камо ли да скокам
оди си, дури пипкиве крвта не ти ја испиле
ако останеш, на душа ќе те носам

јас немам што да понудам...

СОН

Ајде да се скриеме
да ќутиме, да траеме
внатре во дупката
никој не не' гиба,
пулс нели имаме
и воздух еве дишеме
единствен доказ
дека сме живи.
LCD си купивме,
филмови си зедовме
ќе гледаме како
другите се љубат
пуканки ќе направам
coca-cola - стандард!
нели беше тоа нашиот сон...

ГЛУВЦИ

Kолку е голем светот...
широк и убав...
- не ќе е наш калап.

Да си се вратиме ние во станот
мал и ограничен
- како нас

ПРИОРИТЕТ

Парма ќе му гостува на Милан
кикирики се добро мезе со пивото

џабе изнајмив облак rent-a-car

САКАМ - НЕЌАМ

Не сакам зима, Дедо Мразовци, елки
неќам уши смрзнати,
сакам лето и сандали

Не сакам житарици, витамини, чаеви,
неќам здрава храна,
сакам бурек со месо.

Не сакам Карлеуши, Турбо дизал Цеци,
неќам " Звезде Гранда"
сакам " Рок подиум"

Не сакам наивки, плачки, лигушки,
и неќам да ти се смирам,
сакам инает да водам

ПЛАЧКА РИКАЧКА

Јас не сум плачка!
Ова што го гледаш не се солзи
студот ме штипка
и вентилот е ослабен
а не дека сум плачка!

Не сум јас плачка!
И гласот што ми трепери
не е оти грлото ме стега
Тоа само ми се легнува
со јорган преку глава
оти сум уморна,
а не оти сум плачка!

Јас сум јака!
Знам да проценам,
знам да разберам
и да направам како треба!
Не паѓам на сентименталности
и не плачам за глупости!

Оти не сум плачка!!!

НЕ ЗНАЕВ

Да знаев, ич да не идев...
Гриоти по пат да не купев
автобусот да го испуштев
во нејзини прегратки да не те видев.

Не дека ја мразам, далеку од тоа
не дека ми смета, не станува збор

Ама јас нога да скршев,
ил бар клуч од врата да немав
да не влезев, да не ѕирнев
пред врата да се скаменев.

А вака...

ОТИ МНОГУ СИ ГО САКАМ

Ех, да може некако
ветрот на крила да ме земе,
кај него да ме однесе...
Ни снегот со плашт ќе ме прекрие...
ни мразот трепките ќе ми ги скамени...
ни студот крвта ќе ми ја смрзне...
оти врие во вените.

Ех, да може облакот
малку бар пониско да слезе
силно ќе рипнам, в скут ќе му се скријам,
јарбол од желба ќе распнам
кај него да си појдам
оти многу си го сакам.

НАЈ...

Џабе ми зборувате
џабе убедувате
позадина сте само
на сликата негова
нацртана,
неурамена.

Оти...
никој од вас нема такво
лице праска узреана
нити знаете како
душата на јоргован му мириса
Сте виделе ли очи
шепот стихови што зрачат
па под кожа влегуваат
и без срам, скокотливо,
забранета нескротливост будат...

Рацете му се монтка од пердуви
градите мека перница
па, топло ми е и спокојно
и ништо веќе не ми фали
оти сум си дома...
оти тој е мој.

ЈУНАК

"Умнице моја...ангелче мое....
кажи ми, кажи што сакаш за дар
снегови да истопам?
аждери да истепам?
гледај ме, гледај, колку сум јак..."

- ахам...

"А само ако посилен залет земам
на јен-два-три до небо рипам
ехеееејјјј....викај посилно да те чујаааам!!!
само оваа ѕвезда ја сакаш,
или сите по ред?"

- ммммм.....таа...

"У ствари....ај после....ме мрзи сега"

СОН

И по цел ден...катаден...
- трк до банка...
- потпис, молам...
- к*ртоазни поздрави
- држ - не дај...
- УА СУДИЈА!
...
...
Разумот се умори
од продавање - купување,
од досетки - пресметки
- па заспа

Срцето се искраде
на прсти, по чорапи
на калдрми, по сокаци
го гушна и го праша,
- МИЛИ...ГРЕВ ЛИ Е СОНОТ?

БРОНХИ

Не им се лутам на твоите зборови.
Се лутам за тоа што те натера да ги изговориш
знаеш...
всушност...
ма...не се лутам воопшто.
Никогаш не сум умеела со лутината
мене ме бива и добро ми оди
со тагата!
со тежината!

Туку....знаеш што???
-алал да му е на тој што ги измисли
буквите...
зборовите...
стиховите...
Бел монитор, инчи 17,
лесна тастатура тк-тк-тк-тк-тк,
бронхи - лакше се дише.
и....
нема потреба да ги пеам,
јас моите песни еве...ги живеам.

Monday, November 2, 2009

/////

Те молам не говори...
не спомнувај последици
за нив веќе одамна не сакам да знам.
Желбата да ме заштитиш,
силно ја почитувам
и благоста и грижата
длабоко ме трогнува.
Но, можеш ли кажи ми
ветер во кула да затвориш?
можеш - ама лош здив на мувла ќе стане.
Не плаши се за мене,
смири се, насмевни се
моите ангели добија повишица
А тие што велиш стратегии развиваат,
не се тие опасни, ни ми можат нешто
оти...
во нивната лутина не постои силина
само е облека на немоќен гнев.

НАТУРАЛНО НЕШТО

Погледни ме!
Заковај го погледот за мојот!
Истражувај! Не зборувај!
И онака нема да кажеш ништо попаметно од тишината.
Чувај ги комплиментите за романтична вечера
- убаво одат со вино и пастрмка на жар.
Не гледај ми ги усните...
ни очите...ни косите...
Пронајди ја убавината
- во длабочината...
- под површината...
и нежно чувај ја,
на дланките земи ја
како капка роса испиј ја
Ти во мене, јас во тебе...
ни цвеќето во пролет не е толку природно.

ЛЕНКА

Откако кејт остави,
манџа во релна загорена
ем салата незачинета
и боса по чорапи се скрсти
постови да реди на форуми -
три кила фазла се здебели
очи ко на кркач и' се ококорија
и кичма свија кораво.

Не беше кејт родена,
за тија пусти постови,
постови - сајбер отрови

Прва година помина,
во град не и се излегува
втора година намина
пријателите досадни и' станаа
трета година форумот
и ја стемнува и ја разденува.

И ноќе кога месечко
пак да си муабетат ја викаше
ветерчок тихо над неа
жална и тага рееше
" Зошто ли, зошто остана
манџа во релна загорена
манџата беше свекрвина

ПРОСЛАВА

Се облече во фустан од пулејки и мониста
на градите длабоко, но вкусно деколте
косата ја распушти за да го привлекува
но не беше сама, не беше тој ден

- ааа, тука си?
- (не, не сум)
- како сте по дома?
- (баш те заболе)
- џин? мартини?
- (мавни ми се само) - одлично, благодарам и се' така по ред

а на шанкот осамен, поглед танатосен
гледа толпа весела на другиот крај
и брзо сфаќа дека не е тоа смеа,
сал глупост до глупост облечени во неа

Joni Stulic
Bajaga
Bjielo dugme,
Film,
Са друге стране јастука,
Селма и....молим за плес

ееееееееее...........понатаму не кажувам

ЗА ПРЕД СПИЕЊЕ

Дождот држи ритам по олуци,
ми бучи централнава единица,
Cartoon network со стишан звук во позадина,
- Џанам филхармонија

Никој нигде ни мрда ни прета,
Со Хектор гушната дреме Анџелина,
буљам во монитор и чекам безнадежно
- Спас од монотонија

Ај, не дрндај - легни си!!!

ЕРАТО

уоц ап, Ерато?
пак ли никој не те дружи?
кој ти е крив систер,
кога не си у шема.

Лира срцка веќе
никој не поштуе,
ѕвезди ем месечини,
серенади под балкони,
хахахаха....чешити,
се виткаат од смеење

Ела ми ти кај мене,
винце да си туриме,
да си муабетиме
и да си попееме,
зш љубовта јас
како топла вода ја измислив
јел да?

СРЕЌЕН РОДЕНДЕН

Имаш очи од кои поигрува дијафрагмата
и шири осцилации во концентрични кругови
до темето и погоре,
до стапала и подолу

Па ми доаѓа да ги фрлам сандалите
(упс...келнер, извини... )
да ја распуштам косата,
и да ти рипнам во прегратка:

C'mon let's twist again like we did last summer
Yea, let's twist again, twistin' time is here

А тебе???

ГИНЕКОЛОШКА


Трудното небо
чека да се олесни
ветрот му е бабица.

До рамена се спушта
по глава ме удира,
"ај заедно да раѓаме
јас дождот, ти плачот".

- другарски!

АЈДЕ ДОМА

Зли духови под пенџере ми шепкаа
пппссс...пппссс...ела...
ела ќе те шетаме
заедно ќе летаме
ќе видиш невидено,
ќе чуеш нечуено.

Се измолкнав од креветот
на прсти, пппсссттт...
и рака им пружив.
И шетавме, и летавме
високо над облаци,
но невидено не видов
и нечув нечуено,
- одгоре ме турнаа...

И додека летав
во слободен пад...
гушната со стравот,
се прашував
какво ли е чувството "бум"

А долу ти ме пречека
на гради ме стисна,
лудице моја, секогаш моја,
колку мислиш можам да издржам...

ајде дома!

Е КОЛКУ?????

знаеш што, душиче???
е, баш денес сакам да ти кажам колку те сакам
колку струјата што го сака проводникот,
колку Волтот што го сака Амперот,
а јонот електролитот

THINKING

се сеќавам....
одамна беше...
ноќта без допири, кога твојот шепот водеше љубов со мојот,
знаеш...знаеш нели? сигурно си видел...
кога сонцето надмено се насмевнува од зад облаците,
а на тревата се познава граница која полека се повлекува???
знаеш, нели?
така...е баш така секоја клетка на мојата кожа бидуваше погалена од него.
Се изгуби смисол за земско постоење,
само твојот шепот...
ах...и погледот...има нешто детско во него, знаеш?
нешто детско, скоро инфантилно,
некој вектор кој разбуди чудни вибрации,
а тие без прашање...без прашање и без одговор направија искра...
искрата пламен...
пламенот оган...
...
...
...
Сега ни судат...
му судат на огнот што не е камен...

КОЛКУ...КОЛКУ...

ако некогаш ме прашаш колку те сакам,
ќе ти кажам...ххммм...
колку огнот што го сака дрвото,
колку премрзнатите прсти топлината
колку уморна старица тишината...

МИ СТУДИ



Tмурно некое утро...
така треба - другар ќе ми биде.
Да ја напишам оваа песна,
ќе се облечам лесно,
ќе излезам да шетам...
Студот да ми ги гали образите
кога неќеш ти.
Ќе се тресам премрзната
како возбудена љубовница
додека ми се пика под кожа
под кожа - дури до коски.
Таму тебе ќе те сретне...
Покажете си ги мускулите,
кој е постуден
- студот или ти!

КОЛКУ ТЕ САКАМ

Ако некогаш ме прашаш, колку те сакам,
ќе ти кажам....хммм....
колку електронот што го сака протонот
колку водородот што го сака хлорот
а хлорофилот сонцето.

ЕДНО ВРЕМЕ

Едно време мислев,
да сум сама е природно.
И сонцето е само,
и возот на шините,
и летото кога патува на југ...

Едно време...
едно време помина
збогум зеде, си замина...

Да сум слободна, не значело да сум сама
-туку сигурна!
во вечната потрага по целта непостоечка,
ти и јас одбраните,
riders on the storm!

Ти си моја чаша вода,
свеж воздух и леб
покрив над глава
во олуен ден.
мојот глас и мојот слух
на оваа песна невидлив рефрен.

За тоа што си мој,
Ти благодарам!

ПОЈМА НЕМААТ

Што знаат тие
никогаш ѕвезди не береле
ни во сламена корпа ги ставале
ни под перница ги ределе
за да биде сонот раѓање
раѓање и летање

Појма немаат како
ноќе меѓу гранките
со прст се црта узреана месечина
како нежно се зема
и на дар се дава
за да биде ноќта посебна
посебна и волшебна.

Само ние знаеме
ама ќе си молчиме

МАРУЛКА



Знаеш како изгледа марулка во пролет?
кинеш лист по лист...
и како одиш кон срцевината,
ливчињата се почисти и посочни,
лиги ти се полни устата
и не ги дробиш во тањирот,
едвај дочекуваш да го чуеш
рупкањето во устата.

Колку долго веќе
отвараш, истражуваш...
и еве... немам желба
да се бранам, да се кријам.
Забриши си ги лигите,
замижи за да уживаш
и...
рупкај ме...

СДТК...

сакам да ти кажам....ептен, ептен сакам да ти кажам....

На тацна ми нудиш
тоа што ти се чини ми треба.
И да земам,
ќе биде за да не те навредам.
Сигурноста, мил мој,
не е мое природно чувство!
Мене лудата,
само потрагата по неа ме возбудува!

ШТО СУМ ТИ?



Што сум ти јас тебе?
- карпа што ја плискаш
кога си разбрануван
кога си вознемирен!
Ама ме рониш мили,
и полека...
полека...
песок ќе ме сториш!

Што, што сум ти јас тебе?
- Покривка твоја што те чека
да те загрне, да те топли
дури не осамне,
сонце ново дур не дојде,
дури не ја фрлиш!

Те прашувам, кажи ми,
јас тебе што сум ти?
- Болест, велиш
само болест и јанѕа си ми!
Па ме бркаш и ме клоцаш
а јас бегам...
бегам за да не добегам
да не ме викнеш,
да не нема кој
кафе да ти свари...

НА ТИ ГО - ДАЈ МИ ГО

Ова ако е љубов...
јас сум Пипи долгиот чорап!
се караме, се дериме,
очи си вадиме
кој е маж во куќа
за да си докажеме.

Оф леле, ова ако е љубов,
ти си Том Соер!
ко тинејџери да сме
со нога тупнуваме,
сцени си правиме
и секако се нарекуваме.

Ама кога се сакаме...
ммм...колку многу се сакаме...
лица насмеани и сончеви долини
ко на сликички во книгички
од Јеховини сведоци
ко маче ти предам,
а ти се топиш,
од ванила сладолед си ѓоа.

И до кога????
ај утре ќе мислам до кога
сега само ела ми,
до мене легни ми,
те сакам, тивко шепни ми!

ФИЛМ

кога после многу години, ќе дојдеме на крајот од нашето патување,
ќе се обѕрнеме преку рамо...
таму нема да видиме куќи и станови,
ни стилски наместени дневни соби,
ни зимници, ни најдобри рецепти за торти....
ќе останат само спомените и миговите,
доказите дека вредело, и не било залудно,
дека било убаво, и нежно, и мило.
Можеби и тогаш,
ако не ни се тресат премногу рацете
и ако склерозата не ни го испила мозокот,
ќе титкаме со успорени движења по тастатурата
ќе си даваме воља за живот еден на друг,
како најдобри пријатели кои некогаш сме ги имале,
а кои никогаш не се виделе...

ИМА

нема веќе јоргован
ни штркови нема
нема причина за тага
што те нема.

оти има објаснување
ама има и мисла
која прави болка да има

еее...ама зад мене има кревет
а скоро еден часот има
и за да нема веќе глупости
има да има комирање сместа
и има да нема проблема!

НА МАЈКА МИ

Не овој изметен двор
не мојата детска соба
суредена и затворена
и не мирисот на печено лиснато
- ТИ си мојот дом!

Зошто знаеш без думање
колку капки млеко да ми ставиш во кафето
и колку минути да го вариш јајцето!

Додека ти раскажувам
како денес светот се вртеше околу мене
се прашувам....
се вртеше оти јас така сакам
или за да ти ги гледам очите како светкаат

...

Ако заминеш...
со себе земи си го
одговорот
на прашањето
неодговорено
оти цело време
под јазик дремеше
и само чекаше
да му намигнеш

По пат фрли го
во првиот контејнер
кај другарите му
стравот и срамот...

АКО...

Ами ако речев, ајде?
Ами ако зборнев тоа што чекаше да чуеш?
Ами ако изустев и притоа се насмевнев?
Тогаш?

Мислиш ќе запревме војна?
Мислиш глобалното затоплување?
Мислиш Грција ќе не' признаеше?
Тикви!

Само ќе се слизневме!
Само ќе повредевме!
Само ќе се замразевме!
Чаре?

Затоа ќе ќутиме!
Затоа ќе пукнеме!
И лигите ќе си ги бришеме...

BUDALI



Nemam vreme da te sakam
taka jas kako sto sakam
niti koga da te ljubam
taka jas kako sto ljubam.

Ne' izede zivotot, sonce moe
i taka izedeni i prepoloveni
ne' tovari...
ne' tovari...
a nie naivni go gledame
taka treba, si mislime.

Nemam vreme da te gusnam
a znam toplo da guskam
niti raka da ti pruzam
a imam mnogu sto da pruzam

I stoime, se gledame
se cekame...
i pak begame...
i mu se davame...
da ne' tovari
oti malku ni e

ДЕНЕС...

денес те молам
без да речам, без да клечам
- позајми ми го дишењето!

денес сакам
да тргнам, да не се вртам
- кон некое среќно негде.

ДОПИР

мирно и пополека
ем сигурно, ем спокојно
ја допираш светлината.

Грст свилен земаш
со раце ја обликуваш,
а нејзе и' годи.

Ми мрднувам, ни трепнувам,
ни воздух земам, не пак глас
да не згрешам,
да не прекинам,
па магијата ја растурам
- само и' завидувам...

ЕУРЕКА

ој леле, колку малку требало...
- ни куќа, ни кола,
- ни намештај од медијапан,
- ни DVD, ни LCD
- ни мобилен со камера
- ни одмор во Лептокарија,
ни во Будва, ни во Анталија
.........................- кога љубиш.

DIJALOG

Sto pravis?
- Te cekam! Te cekam i te sakam!
Da, da, no sto pravis stvarno?
- Te sakam! Te sakam i te cekam!

A koga doagjas...
den porano znam deka doagjas
po cekorot te sekjavam
od koja bitka mi ides.
i znam za ranite
od poganite
za zborovite
i denovite
minati vo cekanje...
bleda nadez i sonuvanje.

Ela mi, stutkaj se,
navali se, odmori se,
mirisni me, prepoznaj me,
jas sum tvoja i koga ne sum svoja.

MISLA SAMO

zaebavme, zaglibivme vo ziva kal
a mislev lesno e
cekor eden mal.
Podaj mi raka samo i sledi me,
veruvaj mi do kraj!
jas i ti - unikumi,
edinstveni, nepovtorlivi,
svetot se rodil radi nas!
Zaebavme, zaglavivme,
i ne gledam spas
umetnicki dela ne sme vekje
samo glupava i smesna
patuvacka izlozba na cudaci

MARKA CEPENKOVA




Okce moe najubavo
da bi oci cavki ti ispile
druga ako poglednes!

Sonce moe najmilo
da bi sonce ne videl i bel den
druga ako zaljubis!

Angelu moj prekrasen
da bi gjavoli dusata ti ja odnele
na druga ako i ja poklonis!

Kaj najduvas poarna od mene
more aslak eden neprokopsan
em vredna, em pametna
em licna simpaticna

p.s. em skromna plus toa!!!
p.s. p.s. domakjinka kazav????....a da!!!

CASE LOMIM

aj sto mi e milo em drago
diplomska da branam vo golema grada
pred daskali ozbilni
ozbilni em namurteni.

em sto mi e milo em drago
so kolegi klekovaca da pijam
vo toa Prozorce Zlatiborsko,
race da krevam, case lomim da peam
dzanum drvo i kamen da se napraam

opa....i-ha....

PO PAT

izgleda sme!!! - ama ne znaeme
- gosti od druga planeta,
smesteni vo svojata metalna
a la vezite-se-polecemo-kabina,
bez oset za miris
na zlatno zoltite pejsazi pokraj nas
galeni od umornoto Miholjsko sonce.

Schweppes pesnule



Ti uspevas da me sakas
zaedno so moeto ludilo,
me sledis koga letam
pravec - krajot na beskrajot,
razbiras nerazbirlivo,
kako uzivam koga grebe,
bez potreba od solzi.
Neka placat liguskite!
-jas sum tip za Bitter Lemon.

Dzeki Trbosecacka


ponekogas sakam nekako da e mozno
da mi gi ostavis usnite
do mene na pernica
-pa ti odi si na rabota.
Ke se pokrieme preku glava
jas i tvoite usni
od niv cel den kje jadam i pijam
i drugo nisto ne mi treba.

Ponekogas si mislam dali e mozno nekako
ocite da mi gi prikacis
nad mene na tavanot
-pa ti ako! - odi si na rabota.
Romani nenapisani od niv bi citala
od krevet ne bi stanala
a drugo nisto i ne mi treba.

Si mislam ponekogas, a znam deka ne e mozno
sebe si da mi se ostavis
do mene vo postela
i toj den da ne e prazna,
-ostavi se sebe si i odi si na rabota
Ti imas se' sto mene mi treba
zrnce grozje edno po edno
od tanjir poln
-socno!
Se' na tebe e socno
i koga se' na tebe kje bide se' na mene,
togas i jas stanuvam socna - za tebe !

Ne e tocno mili, deka ne sfakjam - sfakjam!
znam, i denes moras da odis na rabota.

ПРОШЕТКА

во душата имаш јоргован,
мирисот ми остана во ноздрите
за спомен,
уште пред да се родам.

По срмени скали се качуваш,
кошница полна ѕвезди да ми набереш
една по една во косата ми ги редиш,
за да ти бидам убава.

Ела, за рака фати ме,
кон небото поведи ме,
прошетај ме по облаците,
пеј ми и лажи ме,
а јас се колнам, ќе верувам
во вечноста и бескрајот
на нашиот неизсонуван сон

BLUES

Everyday, everyday I have the blues
Ooh everyday, everyday I have the blues
When you see me worryin' baby, yeah it's you I hate to lose

davas socni baknezi
-mirisaat na crnecki bluz
a dopirot ti e svilen
so solen vkus
na vrela kvecerina.
Taka baknuva vojnik
koj se vratil na otsustvo
tivko ljubi,
zasto se umoril od cekanje.
Ti gi potekov li dusice....... so moite kaprici???

DEMEK MISLAM...

demek mislam....znaci demek postojam


koga mislam na tebe
ne mi treba cigara

se smiruvam so svetot
mu prostuvam na zivotot
i se' si e na svoe mesto

kako sto si bese na mesto foteljata vo tvojot stan
a jas tamu neprijaven potstanar

i si mislam i se cudam, a ic ne e cudno
kako ne ni studese i kako obleka ne ni trebase
so denovi...so denovi...

ne znam koga spievme
ni dali prozor otvaravme
ne pamtam dali se kapevme
ni dali nesto jadevme
no...da....pamtam eden soncogled
i eden glupav ljuboven film
i foteljata...

koga mislam na tebe
togas mi e dobro

i toa sto zamina,
nekako e prirodno.

kako sto bese prirodno
i ispravno i neglupavo i necudno...i... sosema normalno
toa sto bevme edinstveni preziveani ziteli
na planetata Zemja
unistena od atomska bomba, duri se baknuvavme
i samo za nas ostaven parkot
na sred grad!

koga mislam na tebe
znam deka ne sum sama

se srekjavame naizmenicno
vo sonot i vo mislite
kleknati pred inaetot, no i besmislata
na edno telefonsko javuvanje.

UMNICA

na neboto zosto oblaci ima?
i zosto mamo, vrne dozd?
za da gi napoi cvekjinjata, mila
da se nahranat, da porasnat
golemi i ubavi da stanat.
A neboto znae deka se zedni?
Znae! i zedni i gladni i tazni i srekjni
Znaci neboto im e majka?
da, da, glavce moe pametno
neboto im e majka!

НА МОЕТО ДРАГО КОКОВЧЕ

Не труди се, и онака нема да успееш
а и што ќе ти е, секој да те сака
Ветер е тоа, морска пена!
Високите судови те ценат
и кога те казнуваат.
Лавиринтот, мила моја не е лош
-арно е дури го има
во ќорсокак одмори се,
за трчање подготви се!
Излезот е кулминација
но миг е издишката.
Јас те сакам колку сто мина без лица.

MRZO EDNA!!!

Postarot nosi izvestaj od Stopanska
lonceto pisti so zovrieno mleko
kafeto me ceka da go svaram i ispijam
- a mene ne mi se stanuva!

- Naracavte budenje?! - crcori edna tetka
- A ti pak sto si tolku vesela? - i' velam,
Naracav, naracav, pa sto??? Se predomisliv!
- denes ne mi se stanuva!

Ti go cicam zivotot so slameno cevce
zasto milo, nemam izvor svoj.
Ne trudi se, ne nudi se, denes zivej, dobar moj!
- denes i onaka, mene ne mi se stanuva!

...TET

denes solzi - utre smea
-vo KONTINUITET
mali dozi otrovna kantarela
-za IMUNITET
sladok vkus na nezen nemir
-SENZIBILITET
vosh*t cuden kon mojot ljuben
-so PIETET
a toj na um edna misla
-NATALITET

NA MOJATA

koga za prv pat te vidov, znaev
ljubov na prv pogled ne bilo mit!
vo doverba mi sepna, jas sum angel
od neboto se simnav, za tebe - dar.

Tajnata ja cuvav od zavist tugja
i se zakolnav sveceno pred zvezdite,
od sega natamu, jas svoj zivot nemam
od sega natamu nemam drug Bog!

Pokazi mi najvisoka planina - kje ja pretrcam za cas
i vojskata na Cezar - neka dojde samo!
dva udari mi se mnogu, kje ja zbrisam za mig

Sega bespomosno me gledas so ocinja mili
Pomogni mi mamo, mnogu mi e strav
a jas molcam kako besramen gresnik
koj go prekrsil svojot zbor

SKLEROZA

Ne pomnam vekje nisto
pred vremeto so tebe
ni ema-esasa,
ni maturski ni diplomski
veter bilo se'
nebitno, nesilno
minlivo, penlivo

A pomnam pogled,
toj sto govori "strav mi e"
dodeka maftas so race i noze,
fraer si demek.

I vetuvanja platonski pomnam
dur v raka me drzis ko kapka
i sepotis tivko, necujno,
jas sum princot prokolnat
a ti moja Bella.

No ne pomnam loso
i nikako taga
nedoverba??? somnez???
Dajte lexikon!!!

Ja zamrznav slikata lesno
na pause stisnav
filmot nekjam vekje
da go gledam do kraj

STUDENA PESNA

si oblekov raskosen studen fustan
kosata ja ukrasiv cudesno studena
i studena nasmevka si namestiv na liceto.

studen majstor mi napravi studen oklop
i mi rece, sega odi, sega si sigurna.

i trgnav, zadovolna
mi rakopleskaa i me falea
a jas studeno im maftav so ednata raka.

dur ne otpara nedosieno konce
dur ne ja protna rakata vnatre
za da me pogalis kako kutre.
a jas te kasnav
i prst ti skinav.

ofna bolno i se vrati
velis kje me galis so cetiri prsta
velam, aj da vidam dali mozes so tri!

studeni sajcinja zakoj mi na kraevite,
za da mozam da ja dodrzam nasmevkata.
i odi si pobrzo, zasto...
studeni solzi ocite ne znaat da leat
i studeno srce ne cuka vo nemir

I ONAKA...

zaslepuvacki svetese intelegencija okolu nego.
Go slusav sto zboruva bez da obrakjam vnimanie na crtite na negovoto lice,
bez da pomisluvam kolku ubavo mu stoi nasmevkata
i kolku Boze, kolku nekoj slikar bi platil za negoviot profil
i niti primetuvav
ni pak, mi bese gajle
koga go fakjav kako sledi po nekoja linija na moeto telo
dodeka nervozno pali cigara po cigara
Nisto!
Samo go slusav!
A niz teloto, onaka....od nikade....pocna da strui zabraneta neskrotlivost

ONAKA...

Sizif li sum jas, be?
I zosto stalno se trkala nadolu?
2+2 se 5...ti...6+6 pak se 6...pak ti...DDV-plati-pridonesi...ti...krevam race!
Bujrum na gosti vo moite misli...ajde...ajde...vlezi slobodno! Cuvstvuvaj se kako doma! Jas i onaka nemam drugi obvrski za denes.
Ispruzi si gi ubavo nozete... do mestoto kade zavrsuva dekolteto, a pocnuvaat gradite - do tajniot izvor na solzite.
"Glandula Lacrimalis nalazi se u udubini ceone kosti..." - hahaha...utre sabajle! Jas gi osekjam od kade trgnuvaat: malku skokotkaat, malku grebnuvaat, no na kraj olesnuvaat

POGLED

na podvizna lenta se redat sliki samo za mene:
pcenka...soncogled...koseno seno...
DDUUUUUNAV.....
niski kukjicki so veseli boi....
KLANICA I PRERADA MESA
-kako da se falat so toa sto go rabotat

zalba za mladost

Da znaes, mori mome...da znaes

kolka e zalba za mladost...

Proletta nosi ovenati lisja

vo nozdrite go cuvam mirisot sto opiva

pomesani polen i samrak i svezo isprskan dvor

who cares???

pa mora li da ima cvekje za da ima miris???

Na porti bi me mome cekala...

od konja bi me mome simnala...

Zemi me za raka...

lesna sum kako perduv, topla i meka

krugcinja se pravat na mirnata voda od moite prsti

no, cekaj...ej! Zar ne treba da e bistra???

Na cardak bi me mome primila

staro mi lice ljubila

A horizontot uste go cuva tvojot odraz

ubav i stroen, Spartanski voin

pogledot vperen vo vrvot na topolite

zaminuvas bez da cekoris

bez zelba za nazad

kako krivec bez vina

zosto go pravis toa sto moras

bez da go sakas i bez da si svesen

ќе ти....

Ќе ти купам облак, пиле мое
да го јавнеш, да се стуткаш,
да те покрие, да те успие,
кај мене да те донесе

Ќе ти купам ветер, мило мое,
ќе го дувнам во твојата коса,
да си легнеш, да го гушнеш,
да те завитка, да те стопли,
кај мене да те донесе

Ќе ти купам трактор, сонце мое,
ќе ја изорам земјата за тебе.
Со боси нозе да стапнеш на неа,
да ја мириснеш, да те мирисне,
да те осети, да те познае,
да ти шепне тајна голема...
тајна...чудесна...