Monday, November 2, 2009

АЈДЕ ДОМА

Зли духови под пенџере ми шепкаа
пппссс...пппссс...ела...
ела ќе те шетаме
заедно ќе летаме
ќе видиш невидено,
ќе чуеш нечуено.

Се измолкнав од креветот
на прсти, пппсссттт...
и рака им пружив.
И шетавме, и летавме
високо над облаци,
но невидено не видов
и нечув нечуено,
- одгоре ме турнаа...

И додека летав
во слободен пад...
гушната со стравот,
се прашував
какво ли е чувството "бум"

А долу ти ме пречека
на гради ме стисна,
лудице моја, секогаш моја,
колку мислиш можам да издржам...

ајде дома!

No comments:

Post a Comment