Зли духови под пенџере ми шепкаа
пппссс...пппссс...ела...
ела ќе те шетаме
заедно ќе летаме
ќе видиш невидено,
ќе чуеш нечуено.
Се измолкнав од креветот
на прсти, пппсссттт...
и рака им пружив.
И шетавме, и летавме
високо над облаци,
но невидено не видов
и нечув нечуено,
- одгоре ме турнаа...
И додека летав
во слободен пад...
гушната со стравот,
се прашував
какво ли е чувството "бум"
А долу ти ме пречека
на гради ме стисна,
лудице моја, секогаш моја,
колку мислиш можам да издржам...
ајде дома!
Monday, November 2, 2009
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment