Monday, November 2, 2009

ДОПИР

мирно и пополека
ем сигурно, ем спокојно
ја допираш светлината.

Грст свилен земаш
со раце ја обликуваш,
а нејзе и' годи.

Ми мрднувам, ни трепнувам,
ни воздух земам, не пак глас
да не згрешам,
да не прекинам,
па магијата ја растурам
- само и' завидувам...

No comments:

Post a Comment