Едно време мислев,
да сум сама е природно.
И сонцето е само,
и возот на шините,
и летото кога патува на југ...
Едно време...
едно време помина
збогум зеде, си замина...
Да сум слободна, не значело да сум сама
-туку сигурна!
во вечната потрага по целта непостоечка,
ти и јас одбраните,
riders on the storm!
Ти си моја чаша вода,
свеж воздух и леб
покрив над глава
во олуен ден.
мојот глас и мојот слух
на оваа песна невидлив рефрен.
За тоа што си мој,
Ти благодарам!
Monday, November 2, 2009
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment