Tuesday, November 3, 2009
НА Е...
Додека те гледам на тие штици како стоиш
без право на избор на сценарио и улога,
зависен од суфлерот
и рам-там-там музиката која ти диктира темпо,
сакам да викам, да се дерам,
сакам да пцујам и протестирам
оти ти миличко не си за тука,
оти нема улога толку главна
за да е рамна на тебе.
Ех, да не ми беа толку кратки нозеве,
па да можев облак да ти симнам
Или челична тупаница да имав,
светов да го здробам недостоен
и животов скржав за среќа.
Не можам ни молба уредна со таксена марка
да заверам
и добијам право
на дел од товарот плеќите што ти ги подвил.
Можам само да се затворам,
светло да изгасам
и Janis Joplin да ја поканам
на чашка топла болка
http://www.youtube.com/watch?v=JjD4eWEUgMM
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment