Tuesday, November 3, 2009

ВОЛНЕНОТО ЌЕБЕ ОД ОТЕХ



Ти реков, не викај ме,
не кани ме
под ќебе да ти дојдам
ќе ни се измешаат мирисите,
ќе ни се разбудат осетите,
ќе посакаш да останам.

А кога останувам,
јас знам да болам.

Оти тајна дамнешна на сон ми се сонила,
за патот до рајот ми треба само здив
со медот заедно и пелин ќе ти наточам,
крвта ќе ти ја цицам,
а ти ќе ме молиш
да не заминам

Затоа те молев,
Не кани ме, не викај ме
под ќебе да ти дојдам.

No comments:

Post a Comment