Не оди си,
те молам не оди си вечерва...
немав време да ти кажам
како болат рацете
кога гушкаат празнина.
Вечерва само не оди си.
Нека заминат сите возови
и вселенски бродови
нека се збогуваат други вљубени,
ти кај мене дојди си..,
дома си...легни си...
Јас сум твое перниче,
ти си мое калапче.
Изворче и поточе.
Убав мој...вечерва не оди си
ќе дувале ветрови,
ќе паѓале громови,
вистина, вистина ти велам,
на вестите кажааплазење
...
...
(п.с. ај бе остани, море педер еден!!!)
Tuesday, November 3, 2009
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment