Ех, да може некако
ветрот на крила да ме земе,
кај него да ме однесе...
Ни снегот со плашт ќе ме прекрие...
ни мразот трепките ќе ми ги скамени...
ни студот крвта ќе ми ја смрзне...
оти врие во вените.
Ех, да може облакот
малку бар пониско да слезе
силно ќе рипнам, в скут ќе му се скријам,
јарбол од желба ќе распнам
кај него да си појдам
оти многу си го сакам.
Tuesday, November 3, 2009
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment