Tuesday, November 3, 2009

НАЈ...

Џабе ми зборувате
џабе убедувате
позадина сте само
на сликата негова
нацртана,
неурамена.

Оти...
никој од вас нема такво
лице праска узреана
нити знаете како
душата на јоргован му мириса
Сте виделе ли очи
шепот стихови што зрачат
па под кожа влегуваат
и без срам, скокотливо,
забранета нескротливост будат...

Рацете му се монтка од пердуви
градите мека перница
па, топло ми е и спокојно
и ништо веќе не ми фали
оти сум си дома...
оти тој е мој.

No comments:

Post a Comment