Monday, November 2, 2009

ФИЛМ

кога после многу години, ќе дојдеме на крајот од нашето патување,
ќе се обѕрнеме преку рамо...
таму нема да видиме куќи и станови,
ни стилски наместени дневни соби,
ни зимници, ни најдобри рецепти за торти....
ќе останат само спомените и миговите,
доказите дека вредело, и не било залудно,
дека било убаво, и нежно, и мило.
Можеби и тогаш,
ако не ни се тресат премногу рацете
и ако склерозата не ни го испила мозокот,
ќе титкаме со успорени движења по тастатурата
ќе си даваме воља за живот еден на друг,
како најдобри пријатели кои некогаш сме ги имале,
а кои никогаш не се виделе...

No comments:

Post a Comment